Dvorac Imre Kovac

Imre Kovač je 1801. godine kupio vlastelinstvo Riđicu, čime je dobio plemićki status i predikt "od Riđice". Zidao ga je graditelj iz Baje, Bišof, uz kuluk (prisilni rad) svih podanika na imanju, a završen je i useljen 1806. godine. Dvorac se nalazi na uzvišici sela uz potok Plazović, a oko njega je formiran engleski park po projektu pejzažiste Franje Hitera iz Češke. Dvorac je zidan kao slobodno stojeći spratni objekat. Zgrada je koncipirana u duhu poznog baroka kao kompaktan spratni objekat pravougaone osnove, sa naglašenim centralnim rizalitom u kome je smešten reprezentativni ulaz sa altanom u prizemlju. Kordonski i potkrovni venac horizontalno dele sprat i prizemlje, a peta fasada je naglašena trougaonim rizalitom i posebnim krovištem centralnog rizalita (ovaj deo je naknadno porušen).


U dokumentima je zabeleženo da je vlasnik imao zamisao da stvori jedan raskošan vlastelinski zamak koji će biti nadaleko čuven i poznat, i koji će posećivati ne samo vlastela nego i ugledni politički i kulturni poslenici, što se kroz njegovu istoriju i događalo. Dvorac su posećivali kaločki nadbiskup Klobušicki Petar, grofovi Radvanji, Karolj Ištvan, Lajoš Košut, Đeri Laslo i mnogi drugi. Zgrada se koristi kao mesna kancelarija, a park je pretvoren u sportski teren i igralište. Zgrada je u lošem stanju i potrebno je izvršiti ozbiljne građevinske radove da bi se vratila reprezentativnost i prvobitni izgled objekta. Dvorac grofa Imre Kovača je proglašeno kulturno dobro.

Дворац је изградио Лајош Карачоњи између 1842 и 1846 године на свом имању у Беодри (данас Ново Милошево). Зграда је играђена као репрезентативни резиденцијални објекат који својом просторном диспозицијом и архитектонским решењем заузима доминантан положај у пространом парку. Обликован је у архитектонском смислу и доследно спроведен у класицистичком стилу као и сви претећи објекти у склопу имања.

Зграда је издужене правоугаоне основе, и представља један од ретких спратних резиденденцијалних објеката. Главна фасада је решена симетрично, са плитким ризалитима на угловима, који се завршавају тимпанонима. На средишњем делу главне фасаде се налази репрезентативни улаз који је смештен испод портика. Портик у приземном делу носе правоугаони дорски стубови, а на спратном делу, где је велика тераса, коринтски стубови са архитравом, голим фризом и троугаоним тимпаноном. Приземље је одвојено од спрата хоризонталном поделом која је наглашена кордонским венцем. Прозорске осе се поклапају на спрату и приземљу и ритмично су распоређене дуж фасаде.

Прозорски отвори су смештени између пиластара који у приземном делу имају јонске капителе и полукружне степенасте фронтоне, а на спратном коринтске капителе и праволинијски обликоване фронтоне на декоративним конзолама изнад прозора. На дворишном делу фасада је равна, а наглашена је централним застакљеним делом који носи низ дорских стубова. Прозорске осе се поклапају, а бочни ризалити су наглашени низом прозорских отвора. У склопу имања су помоћни економски објекти: коњушнице, штале, магацини и одељења за послугу, који заједно са главном зградом дворца чине ахитектонски и стилски јединствен и добро усклађен комплекс. После Другог Светског Рата у дворцу је био дом за незбринуту децу, поправни дом и основна школа. Постојао је и други дворац у Беодри који је порушен, а изградио га је Лајошев брат, Ласло Карачоњи између 1838. - 1842. године.

Лајош и Ласло су изградили и цркву са два торња, у Беодри (два брата, два дворца, два торња). Данас се у дворацу налази хемиска индустрија Хином. Изнутра је дворац преправљен за потребе фабрике, али није комплетно и адекватно реновиран. Са задње стране фасада на дворцу је у прилично лошем стању. Дворац је споменик културе од великог значаја. Meдији о дворцу...

Дворац није отворен за посетиоце!